Trash_And_No_Star

Muzika i stil oblacenja 1.

2006-02-15T02:59:00.000-08:00

Zbog cega mi prilagodjavamo nas stil oblacenja muzici koju slusamo? Dobro, prvo se podrazumeva da uopste imamo stil( znaci da se ne oblacimo samo u farmerke i dukseve). Goticari su svi bledi ( neki (retki) prirodno, a ostali pod 5 cm pudera), nose dugacke crne suknje/haljine i gomilu nakita kosturska glava/zmaj/zmija/neki djavoli i tako to... A onda imamo slatke metalce, sa onim kosurdachama, cesto prljavim, da se ta prljavstina i uklapa sa vec ispranom metallica ili iron maiden majicom. A o gospodjicama metalkama...vredi li raspravljati..
Mozda sam ja istripovala, al' mislim da nikad nisam videla lepu metalku u zivotu. Vecina su debele ( ovo vazi i za goticarke) , ofarbane u crno ( hello ljudi, ne stoji to svakome), i muljave su . A jos vise se zabezeknem kad vidim osobu u dvadesetim i + godinama koja "fura" taj fazon, ovim od 13-15 jos moze i da se oprosti, deca rastu- traze se... al' matorima- nikako. Zato se i cudim onih grupama tipa osvajaci, kraljevski apartman itd... a njihovi clanovi su mi urnebesni. Kao da pokusavaju da opet budu opasni mladicji... :puke:

skrenula sam sa teme

Najverovatnije, sto se tog "muzickog oblacenja" tice, da je razlog prepoznavanja. Da vas prepoznaju ljudi koji slusaju isto sto i vi, i onda da oformite grupu prijatelja ( posto vas vec niko u uobicajenoj sredini ne razume). Ah tako klasicno za tinejdzersko doba. Prosla sam kroz sve to, vise puta i intenzivno. I sad mi izgleda tako glupavo, i smeshno, a tada mi je bilo jako vazno.
U sushtini to je ogranicavajuce za razvitak sopstvenog stila, koji ne treba da bude proizvod muzike koju slusate. Mada moze da bude i inspirativno... sad nisam sigurna ni ja.... Treba nacji neku sredinu.

( u nastavku- evolucija modnih trendova u Beogradu od pocetka devedesetih ka ovamo) - USKORO.

fotografija

2006-02-13T14:45:00.000-08:00

Najlaksi nacin da se uhvati trenutak. Mozda je dostupna svakome. Ali mislim... da gomila ljudi zlostavlja svoje fotoaparate beskrajnim shkljocanjem na svadbama, krstenjima, rodjendanima i slicnim "feshtama" a da im ne padne na pamet, da malo promene kompoziciju zvanu " sad se svi zagrlimo i smejemo se" ili tipicne turisticke slike sa pokazivanjem prstom na odredjen objekat. Najezila sam se od odvratnosti. Mozda je to prosto motorna radnja, koja se ucvrstila u pamcjenju i ne dozvoljava nikakvoj alternativnoj ideji da se probije.

A opet, sa druge strane, postoji gomila " umetnika" koja luta okolo i fotografise ( ajde da ne kazem slika) sve i svasta. I tu treba naci granicu. Ja se uporno trudim da napravim nesto sto nije vec vidjeno. Nisam ni svesna koliko je to tesko uraditi danas. Ali makar mogu da napravim nesto sto nisam JA do sada videla, tako da je makar meni to potpuna novina... Priroda jeste lepa, i inspirativna, ali posle nekog vremena postane dosadna. Ljudi nikako.

U poslednje vreme, dosta mashtam o tome kako radim na omotima nekih bendova, ili ovog mog koji jos nema ni normalno ime... Pa dobro bitna je ideja.

Ova mi je jako draga. Dopada mi se svetlost. Nije nastala sa posebnom "umetnickom" namerom. Slucajna je.

2006-02-13T14:10:00.000-08:00

zovem se ana.

i trenutno sam nervozna posto me za*ebava postavljenje ovog bloga. ( fina sam pa necu da psujem u prvom postu).

prvo pa glupavo.

ma niko ovo ne gleda....muka bez razloga....